Bi­lo je lje­po­ta gle­da­ti i slu­ša­ti ma­e­stral­no iz­vo­đe­nje na gu­sla­ma i uz njih div­no pje­va­nje bi­ra­nih ep­skih pje­sa­ma od gu­sla­ra pro­to­je­re­ja Ra­da Ra­do­vi­ća, pa­ro­ha ko­la­šin­skog, Mi­len­ka Ka­le­zi­ća, pred­sjed­ni­ka Srp­skog gu­slar­skog dru­štva „Nje­goš” iz Da­ni­lov­gra­da. Po­red njih su uz gu­sle pje­va­li i Ra­do­mir Živ­ko­vić, Slav­ko Jo­va­no­vić, Vu­ka­šin Gvo­zde­no­vić, Pe­tar Vuk­sa­no­vić, Slav­ko Dra­ško­vić, Ste­van Vu­ji­sić, Vlat­ko Vu­ko­vuć i Vu­ja­din Do­bro­ši­no­vić, pod­sje­tio se Pa­vle J. Ra­do­njić kon­cer­ta ko­jim je Srp­sko gu­slar­sko dru­štvo „Nje­goš” u krip­ti Hra­ma Hri­sto­vog Vas­kre­se­nja obi­lje­ži­lo 64 go­di­ne po­sto­ja­nja.
Sa pri­ja­te­lji­ma i po­što­va­o­ci­ma ep­ske po­e­zi­je iz udru­že­nja srp­skih pje­sni­ka „Gor­ska Vi­la” na če­lu sa Mi­la­di­nom Jok­si­mo­vi­ćem, Bo­žom Đu­ra­no­vi­ćem, Slo­bo­da­nom Ču­ro­vi­ćem, Pa­vlom J. Ra­do­nji­ćem, Mi­lo­va­nom Mi­šom Ku­bu­ro­vi­ćem i Žar­kom Bojićem.
Odav­no je­dan kul­tur­ni do­ga­đaj ni­je imao ta­kvo in­te­re­so­va­nje po­što­va­la­ca i lju­bi­te­lja na­rod­nog stva­ra­la­štva gu­slar­skih i pje­snič­kih do­stig­nu­ća kao ova go­di­šnji­ca, ko­je je odr­ža­na sa bla­go­slo­vom sve­šten­stva hra­ma. Sve­ča­nost je bla­go­slo­vio pro­to­je­rej mr Pre­dag Šće­pa­no­vić, ko­ji je is­ta­kao da je ovo ve­če po­sve­će­no ve­li­kom ju­bi­le­ju gu­slar­skog dru­štva „Nje­goš”.
„Ne­ka vam bu­de bla­go­slo­ve­na go­di­šnji­ca i ve­če”, ka­zao je pro­to­je­rej i na­ja­vio vo­di­te­lja ve­če­ri pje­sni­ka Žar­ka Bo­ji­ća.
Pu­bli­ci­sta Mi­ljan Sta­ni­šić go­vo­re­ći o zna­ča­ju gu­slar­skog dru­štva „Nje­goš” za Bje­lo­pa­vli­će i Cr­nu Go­ru is­ta­kao je da ma­lo ko­je dru­štvo ima ta­kvu re­pu­ta­ci­ju u kul­tu­ri srp­skog na­ro­da.
– Mo­ra­mo ape­lo­va­ti na vla­sti u op­šti­ni Da­ni­lov­grad da po­mog­ne ovo dru­štvo. Mo­žda im sme­ta što je ono srp­sko udru­že­nje i što ima ve­li­ki broj po­što­va­la­ca u Bje­lo­pa­vli­ći­ma, pa je za trn u oku po­sto­je­ćoj op­štin­skoj gar­ni­tu­ri na vla­sti. No, na­dam se da ta­kvo po­na­ša­nje ne­će du­go po­tra­ja­ti i da će sle­de­ća vlast pre­po­zna­ti što va­lja, a što na va­lja u kul­tu­ri Bje­lo­pa­vli­ća i ši­re – ka­zao je on.
Dru­štvu je po­že­lio uspje­šan rad i Ži­vo­ji­ca Ke­kić, kul­tur­ni rad­nik i vo­di­telj iz Bje­lo­pa­vli­ća, čest gost ovog po­zna­tog gu­slar­skog udru­že­nja.
– Ve­li­ka mi je čast što sam ve­če­ras me­đu zva­ni­ca­ma na ovom ve­li­čan­stve­nom kul­tur­nom do­ga­đa­ju. Ovo gu­slar­sko dru­štvo je me­đu pr­vim re­gi­stro­va­nim gu­slar­skim dru­štvi­ma u biv­šoj Ju­go­sla­vi­ji i ima­lo je ve­li­ku re­pu­ta­ci­ju, pu­ni­lo je sa­le u mno­gim gra­do­vi­ma ši­rom ze­mlje i svud bi­lo do­bro­do­šlo – ka­zao je, po­red osta­log, gost iz Be­ra­na, pred­sjed­nik Skup­šti­ne op­šti­ne pro­fe­sor Go­ran Ki­ko­vić.
– Da­nas ši­rom Sr­bi­je, Ka­na­de, SAD, Nje­mač­ke, Fran­cu­ske, Austra­li­je na­ši ise­lje­ni­ci ima­ju re­gi­stro­va­na kul­tur­na dru­štva srp­skog na­ro­da, ko­ja s uspje­hom dje­lu­ju na oču­va­nju kul­tu­re i obi­ča­ja na­ših ise­lje­ni­ka, po­no­sno no­se­ću ime naj­ve­ćeg srp­skog pje­sni­ka, Nje­go­ša. To ta­mo ni­ko­me ne sme­ta, a ov­dje ho­će da nas ugu­še, čak Nje­go­ša pro­gla­ša­va­ju ge­no­cid­nim pje­sni­kom. Za­mi­sli­te šta ra­de ve­li­kom pje­sni­ku, vla­di­ci i go­spo­da­ru Cr­ne Go­re. Sve to ra­de da bi sa­ta­ni­zo­va­li srp­ski na­rod, nje­go­vu kul­tu­ru i obi­ča­je. Nji­ma gu­sle sme­ta­ju, a za­bo­ra­vlja­ju da su se gu­sle ču­le i na Gra­hov­cu, Vuč­jem Do­lu, Fun­di­ni, Me­du­nu, Mar­ti­ni­ći­ma, Kru­si­ma, Du­goj Po­lja­ni, Mo­ra­či, Ska­dru, Moj­kov­cu i na svim onim sve­tim mje­sti­ma gdje se kr­va­ri­lo i pje­va­ju­ći gi­nu­lo za slo­bo­du ove na­še na­pa­će­ne rod­ne gru­de – re­kao je Ki­ko­vić.
Idu­će go­di­ne sla­vi­mo 65 go­di­na od po­sto­ja­nja gu­slar­skog dru­štva „Nje­goš”, pod­sje­tio je pje­snik Mi­len­ko Ka­le­zić.
– Po­no­sni što smo Bje­lo­pa­vli­ći, što smo srp­skog ro­da i što ču­va­mo svo­je obi­ča­je i kul­tu­ru sa svo­jim pri­ja­te­lji­ma uz po­moć Go­spo­da Bo­ga i Sv. Va­si­li­ja. Ve­če­ras ste vi­dje­li da po­sto­ji sim­bi­o­za iz­me­đu dva srp­ska udru­že­nja „Gor­ske vi­le” i „Nje­go­ša”. „Gor­ska vi­la” ima div­ne pje­sni­ke i stva­ra­o­ce ko­ji pi­šu ep­ske pje­sme, a mi ih pre­to­či­mo uz zvu­ke gu­sa­la u ra­do slu­ša­ne me­lo­di­je. Ne znam da li ima­ju če­ti­ri, pet ili šest to­no­va, ali se ču­dim da se to­li­ko po­zna­ti na­rod­ni in­stru­me­nat ne iz­u­ča­va u mu­zič­kim dr­žav­nim ško­la­ma ne­go se do­zvo­lja­va ma­lo obra­zo­va­im gu­sla­ri­ma da vo­de gu­slar­ske ško­le i po­gre­šno vas­pi­ta­va­ju mla­đe ge­ne­ra­ci­je lju­bi­ta­lja gu­sa­la – is­ta­kao je na za­vr­šnoj ri­je­či pred­sjed­nik ovog udru­že­nja – re­kao je Ka­le­zić.
U pre­pu­noj krip­ti hra­ma po­sje­ti­o­ci i lju­bi­te­lji gu­sa­la uži­va­li su u pro­gra­mu ko­ji je na­dah­nu­to dva i po sa­ta vo­dio pje­snik Žar­ko Bo­jić Lje­vi­ški. R.K.